I ovde sam predvideo
neku efektnu animaciju.

Ali, znate poslovicu
o tome kakve su
cipele kod obućara...

 
Ko smo mi?

Pravo da Vam kažem, "mi" baš i nismo mi - zasad, samo ja. Em je posao, zasad, toliki po obimu, da ova malobrojna jednočlana ekipa postiže, em je lakše podeliti zaradu. Doduše, pozovem ponekad još ponekog da mi pomogne u oblastima u kojima nisam jak, što i jeste u skladu sa sloganom.

Kako bilo, plan je bio da sajt bude www.znam.net a i da se firma zove tako - Znam! Međutim, taj domen je bio zauzet, a ovaj slobodan, pa je plan promenjen. I tako, domen je, kako vidite, www.znamo.net, a i firma se zove ZNAMO. To je u stvari i dobro ispalo. Kad se posao razvije i ekipa poveća, neću morati da promenim naziv ni domen.

Vizija

Video sam da to mora da postoji za svaku ozbiljnu firmu, pa i ja imam viziju. Kako reče moj stariji brat, a stariji brat je uvek izvor mudrosti, "Niko se od svog rada nije obogatio", jasno je da je ideja da imam ekipu ili kako se sada moderno kaže - tim znalaca koji će da rade posao koji dobro znaju, stvaraju, zarađuju novac i za sebe i za mene, a da pritom i klijenti za koje se radi budu zadovoljni i imaju povećanu dobit zahvaljujući našim uslugama. Mislim, i ja ću da radim, naravno, ali ne samo ja, jer u mojoj viziji posao baš narasta tako da ne mogu sve sam da postignem, niti sve da naučim, a nisam ni talentovan za mnogo toga.

Zasad vidim sebe koji znam ponešto da uradim, prijatelje koji znaju to i još nešto drugo, a svoje znanje i umeće nudimo  u paketu ili odvojeno, a preko iste firme i PIB-a.

Voleo bih da brend "Znamo!" postane prepoznatljiv dovoljnom broju korisnika, da me i dalje čini ponosnim i zadovoljnim, i, mada ne bih se gadio ni da me načini bogatim, to nije imperativ ma koliko to neubedljivo zvuči. Jer, nije meni ni sada loše. Ili, da opet nekog citiram, "želim da napravim firmu koju mogu ponosno ostaviti deci", kako je govorila moj klijent i prijateljica Vera Marinković.

Misija

I ovo, kanda, mora da postoji. Dakle, sam naziv firme i domena promoviše znanje kao vrednost. Rad svakako, ali treba znati uraditi.

Možda je to samo trauma odlikaša koji nije bio dobar u sportu, nije talentovan za umetnosti, ali je imao volju i bio spreman da nauči sve što može da se nauči, u nadi da će i to biti cenjeno. I zasad - čini mi se da funkcioniše.

Kako je počelo?

Dakle, posle diplomiranja u vreme "ničim izazvanih i spolja nametnutih", sa puno volje, pokušao sam da nađem dopunsku delatnost koja će mi doneti materijalno blagostanje. Jedna od njih je i proizvodnja drvenih dečijih igračaka. Dobro, ne mogu da kažem, krenulo je to lepo, za prvih mesec dana prodao sam dva drvena konjića - odmah nakon objavljivanja reklame na sajtu koji je kreiran unutar sajta mog prijatelja. Obećavalo je. A onda sam u sledećih šest meseci prodao još samo četiri.

Ali sam, srećom, na sajtu o igračkama za svaki slučaj napisao da umem i da programiram i izrađujem WEB prezentacije. I tako, nakon neuspešnog naručivanja konjića, od istog klijenta naručen je prvi sajt - prva verzija sajta za Global express. Dalje su me zadovoljni klijenti preporučivali jedni drugima.

Sve ostalo će, nadam se, postati legenda...